Site Feedback

Jога пракса туммо - голцат у шуми. Дио 1

Jучер испробао и преживео сам нов осећаj - jога-праксу туммо.
Ово jе веома занимљива пракса, коjу често праве тибетске монахи. Суштина се ове праксе састоjи у плућноj термогенезе, коjа се поjављава уз недостатак (са недостатком) кисеоника - хипоксиjе. Током термогенезе у плућним крилима деси се оксидациjа маста са производњом топла, коjе греjе тело.

Да остваримо све ово, треба дисати са закашњењем након издаха (издисања): правимо уздах, издах (покушаjући да изгурамо сав ваздух из плућа, да стомак се лепи ка леђима), заустављамо дисање што jе могуће дуго (наиме ово изазива хипоксиjу), затим поново правимо уздах.

Треба да седимо у позе "лотос" или "по-турски" или на коленама. Напољу мора бити хладно. Чим хладниjе буде, тим буде боље. Идеално - 0...-10 ступена. Потребно jе да се скинемо (потпуно!) да тело осети хлад - овако се пушта самогреjање тела због притиска хлада на лимпхонодусе (лимфне чворе). Веома пожељно jе да на телу нема рубља (гаће) да хлад притиска и на слабинне (препонне) лимфне чворе.

Седимо и дисамо са закашњењима на уздасима. Након неколика минута (десет-петнаест минута) ћемо (почнемо) осећати валове топла, коjе се расплине по всему телу. Ово jе туммо у деjству - плућна термогенеза. Можемо тако седети jош неколико десетака минута (док се не уморимо), али испочетка боље jе да се ограничимо двадесетима минутима.

Наставак се наставља.

Share:

 

1 comment

    Please enter between 0 and 2000 characters.

     

    Corrections

    Jога пракса тумо* - го голцат (или: потпуно наг) у шуми. Део 1

     

    Jуче сам испробао и преживео сам (или: доживео сам) нов осећаj  - jога-праксу тумо*.
    Ово jе веома занимљива пракса, коjу често праве чине тибетански монаси. Суштина се ове праксе се састоjи у плућноj термогенези, коjа се поjављује уз недостатак са недостатком (тачно) кисеоника - хипоксиjе. (Боље: која се појављује због недостатка кисеоника - хипоксије.) Током термогенезе у плућним крилима дешава се оксидациjа масти са производњом топлоте, коjа греjе тело.

    Да остваримо све ово, треба дисати са закашњењем након издаха (издисања - оба су примера тачна): правимо начинимо уздах (боље: удахнемо), издахнемо (покушаваjући да изгурамо сав ваздух из плућа, да се стомак се лепи на леђима), заустављамо дисање што jе могуће дуже (наиме, ово изазива хипоксиjу), затим поново правимо уздах удахнемо.

    Треба да седимо у пози "лотос" или "по турски" (боље: на турски начин, мада „по турски” може да се употреби), или на коленима. Напољу мора бити хладно. Чим Што хладниjе буде, тим буде боље. Идеално - 0...-10 степени. Потребно jе да се скинемо (потпуно!) да тело осети хладноћу - овако се допушта самозагревање (или: самозагрејавање) тела због притиска хладноће на лимпхонодусе лимфне нодусе (лимфне чворове). Веома је пожељно да на телу нема рубља (гаћа) да хладноћа притиска и на слабинне (препоне) лимфне чворове. (Боље: да хладноћа притиска и на лимфне чворове у препонама.)

    Седимо и дишемо са закашњењима на  у уздасима удисајима. Након неколико минута (десет-петнаест минута) ћемо (почнемо - оба начина су тачна) осећати валове (или: таласе) топлоте, коjи се расплину по всему целом телу. Ово jе тумо* у деjству - плућна термогенеза. Можемо тако седети jош неколико десетина минута (или: још десетак минута) (док се не уморимо), али испочетка на почетку, боље jе да се ограничимо двадесетима минутима на двадесетак минута.

    Наставак се наставља следи. (Или: наставиће се.)


    *мислим, али не знам засигурно да се на српској ћирилици пише „тумо”.


    Као што већ рекох, веома занимљив чланак! Браво, напредујеш великом брзином!

    Jога пракса туммо - голцат у шуми. Дио 1

    Jучер испробао и преживео сам нов осећаj - jога-праксу туммо.
    Ово jе веома занимљива пракса, коjу често праве тибетске монахи. Суштина се ове праксе састоjи у плућноj термогенезе, коjа се поjављава уз недостатак (са недостатком) кисеоника - хипоксиjе. Током термогенезе у плућним крилима деси се оксидациjа маста са производњом топла, коjе греjе тело.

    Да остваримо све ово, треба дисати са закашњењем након издаха (издисања): правимо уздах, издах (покушаjући да изгурамо сав ваздух из плућа, да стомак се лепи ка леђима), заустављамо дисање што jе могуће дуго (наиме ово изазива хипоксиjу), затим поново правимо уздах.

    Треба да седимо у позе "лотос" или "по-турски" или на коленама. Напољу мора бити хладно. Чим хладниjе буде, тим буде боље. Идеално - 0...-10 ступена. Потребно jе да се скинемо (потпуно!) да тело осети хлад - овако се пушта самогреjање тела због притиска хлада на лимпхонодусе (лимфне чворе). Веома пожељно jе да на телу нема рубља (гаће) да хлад притиска и на слабинне (препонне) лимфне чворе.

    Седимо и дисамо са закашњењима на уздасима. Након неколика минута (десет-петнаест минута) ћемо (почнемо) осећати валове топла, коjе се расплине по свему телу. Ово jе туммо у деjству - плућна термогенеза. Можемо тако седети jош неколико десетака минута (док се не уморимо), али испочетка боље jе да се ограничимо двадесетима минутима. 

    Наставак се наставља.

    Write a correction

    Please enter between 25 and 8000 characters.

     

    More notebook entries written in Serbian

    Show More