Машта о сушију и балету, документарни филмови 2 (Машта има само једнину.)

У филму имамо прилику да пратимо судбину шест учесника тако да што од самог почетка не знамо да ли ће (они) успети да покажу свој целиокупни потенцијал док за време једног наступа који траје само 15 минута. Филм траје нешто око један и пола сата (може: нешто око сат, нешто око пола сата, али, око једног и по сата), али сам цело све време била нервозна и узбуђена због овог тог незнања. Иако Мислим да није најважнија у „Првој позицији” нису најважнији резултати последица такмичења, али већ пут којим иду учесници и, посебно, чаробност балета. Осим тога, филм се концентрише такође на проблемимаме амбициозности (боље је: филм се бави проблемима и амбициозношћу) родитеља, којих чија деца се баве балетом, затим запослења послом плесача, њиховим контузија повредама и жртвовањем у име плесања. С друге стране, је то је лепа прича о маштању, напору и страсти према само једној ствари у животу која постоји као смисао свега шта и због чега (и зашто) они то раде.
Страст према послу, представљену на потпуно други начин, можемо да нађемо у другом документарном филму – „Ђиро машта о сушију”. Филм је јако срдачна прича о кувару из Јапана који се током целог свог живота бави спремањем сушија. Ђиро има већ осамдесет година и јесте власник је ресторана. Има два сина; старији ради са оцем, a млађи је постао власник новоотвореног ресторана. Ђиро је дозволио синовима да заврше средњу школу, али међутим, они нису могли да се упишу на универзитет, јер је отац хтео да раде са њим.

Одлично, одлично, одлично! Ситне грешке. Обрати пажњу на то да је исправно све време, мада то чак ни многи Срби не знају!

Машта е о сушију и балету, документарни филмови 2

У филму имамо прилику да (не нужно) пратимо судбину шест учесника тако што да од самог почетка не знамо да ли ће они успети да покажу свој целокупни и потенцијал док за време једног наступа који траје само 15 минута. Филм траје нешто (не нужно) око један и по ла сата (хорошо, но я бы сказала "сат ипо времена"), али сам цело све време била нервозна и узбуђена због овог тог незнања. Иако м Мислим да није најважнија у „Првој позицији” последица нису најважнији резултати такмичења, али пут којим иду (ићи: идем, идеш, иде, идемо, идете, иду)  е учесници и посебно а чаробност балета. Осим тога, филм се концентрише такође на бави проблемима амбициозности родитеља, којих чија деца се баве балетом, запослења затим, послом плесача, њиховим х контузија повредама и жртвовањем а у име плесања. С друге стране је то лепа прича о маштању, напору и страсти према само једној ствари у животу која постоји као смисао свега шта и због чега (лучше "зашто - почему") они то раде.
Страст према послу, представљену на потпуно други начин, можемо да нађемо у другом им документарном (о.число) им филму – „Ђиро машта о сушију”. Филм је јако срдачна прича о кувару из Јапана, који се током целог свог живота бави спремањем сушија. Ђиро има већ осамдесет година и јесте власник је ресторана. Има два сина – старији ради са оцем, a млађи је постао власник ново отвореног ресторана. Ђиро је дозволио синовима да заврше средњу школу, али нису могли да се упишу на универзитет, јер је отац хтео да раде са њим. 

Отличная работа как всегда. 

Если тебе нужна моя помощ, ты просто скажи. 

Удачи и успехов тебе.