Како сам први пут чула најлепши језик на свету

Добра Лепа је минхенска традиција да након завршетка тренинга играчи долазе к навијачима да би им дали им дају аутограм. Мислим да чак ни ајкула која је нањушила крв своје жртве није толико агресивна као фудбалски навијач који жели аутограм. Након што сам први пут у животу посетила тренинг, стајала сам поред ограде, држећи свеску са празним страницама које нико од играча није искористио.
У том тренутку нисам још била свесна тога да се с друге стране ограде дешава готово иста драма: нико није пожелео затражио аутограме од двојице балканских играча. Они Већ су били спремни да оду у клубну клупску зграду, кад су чули да их зовем на немачком: "Ивице, Данијеле, молим вас да дођете". Након тога што су ми дали аутограме, захвалила сам им се, рекавши "Данке" (нем. "Хвала"). "Па, ништа, нема на чему" - насмешио се Прањић. И то је била прва синтагма коју сам чула на језику за који нисам у животу мислила да ћу га годинама учити. "Пази, човече, док смо у Михнену, треба да с навијачима причамо немачки" - укорио је га Олић и одмах за мене ми одговор свог саиграча поновио на немачком.
Тог дана у главном граду Баварске биле су барем три задовољне особе: момци су добили осећај да су добродошли у новом тиму нови тим, а ја се нисам вратила кући празних руку.

Фе-но-ме-нал-но!

Правописних грешака скоро да нема, а текст изгледа као да га је писао неко коме је српски матерњи језик. Исправио сам само стилске непрецизности и њих означио плавом бојом. Свака част!

Како сам први пут чула најлепши језик на свету

Добра Лепа је минхенска традиција да након завршетка тренинга играчи долазе к навијачима да како би им дали аутограм. Мислим да чак ни ајкула која је нањушила крв своје жртве није толико агресивна као фудбалски навијач који жели аутограм. Након што сам први пут у животу посетила тренинг стајала сам поред ограде, држећи свеску са празним страницама које нико од играча није искористио.
Нисам још била у том тренутку свесна тога да се с друге стране ограде дешава готово иста драма: нико није пожелео затражио аутограме од двојице балканских играча. Они су већ били спремни да иду у клупску бну зграду, кад су чули да их зовем на немачком: "Ивица, Данијеле, молим вас да дођете". Након тога што су ми дали аутограме, захвалила сам им се, рекавши "Данке" (нем. "Хвала"). "Па, ништа, нема на чему" - насмешио се Прањић. И то је била прва синтагма коју сам чула на језику за који нисам у животу мислила да ћу га годинама учити. "Пази, човече, док смо у Михнену треба да с навијачима причамо Н немачки" - укорио је га Олић и одмах за мене ми одговор свог саиграча поновио на немачком.
Тог дана у главном граду Баварске биле су барем три задовољне особе: момци су добили осећај да су добродошли у нови ом тим,  у, а ја се нисам вратила кући празних руку. 

Я совсём согласна с Владимиром, ты правда писала как сербский был бы твой родный язык. 

Поздравляю. 

Удачи и успехов тебе.

Если тебе нужна моя помощ, ты просто скажи.