ابحث بين معلمي الإنجليزية المتعددين...
المنشورات
Црна Дама ІІ Барбара Радзивил живи у Виљни. Она је убрзо изгубила оца, а убрзо муж. Палата млада удовица и принц Сигисмунд Август од били блиски. Они су се често састајали и на крају заљубио. Убрзо је ово гласине почеле да круже и рођаци знају о томе. Посебно узбуђени отац Сигисмунда - Николас Црни... И Никола Црни Радзивилл почиње да предузму неопходне мере: путује у Виљнус, узимајући са собом брата Барбари Николу Црвенога. Али мајка кнеза Бона Сфорца мрзела "новајлије" Радзивилл. Стари краљ је живела од последњих дана, а ускоро монарх је требало да буде његов син. Радзивилл захтевао да Сигисмунд коначну одлуку: али да ступи у брак Барбару, али више да се не састане са њом. Принц је знао своју тешку позицију и обећао да ће напустити Барбару. Никола Црни и његов брат претварао да оду у Вилниус. Сигисмунд поново желели да виде омиљену Барбару. Жеља је била толико јака да је одлучио да раскине обећање. Током сусрета љубитеља браћа изненада појавио и тражио да царев син да се ожени Барбару, јер он није одржао своју реч.
٦ مايو ٢٠١٣
3
0
Црна Дама І Несвижски дворац завијен у различитим занимљивим и необичним легендама, легенди, што даје неку врсту велом мистерије и мистике. И слушајући их, ниавмисна почињу да размишљају о животу у ранијими временима. Једна од најлепших и мистичне легенде Несвижа је легенда о Црной Даме. Ова лепа легенда је изграђена на романтично и у исто време, трагичне приче . "Љубав века" звала прича о браку... али је све пореду.
٦ مايو ٢٠١٣
1
0
З любімага... Масква-Вечнасць Завулкi ў сне. Снег згiнае дрэвы. Туман. I горад простых чакае мяне, I слядоў на снезе няма. - Iдзi на вакзал. - Ну што ж, пайду. Ноч. Завулкi. Снег, як карцеч. Пусты вакзал. Пусты вiядук. Нi праводзiнаў. Нi сустрэч. Ведайце! Без гудкоў, без агню, Адтуль, дзе звычайна тупiк, Адыходзiць, сёння ў гадзiну нуль-нуль "Масква - Вечнасць" цягнік. Пераходны мосцік. Тамбур пусты. У душы нарастае жах. Першы вагон, і ў вагоне - ты. Дзяўчынкай. I слёзы ў вачах: Любы загінуў. Колаў звон. Не тужы. Не тужы ў журбе. Падумай, як бы пакутаваў ён, Каб вайна забрала цябе?! Як бы імкнуўся праз чорны дым, Як клікаў бы смерці касу?!. Мёртвым лягчэй, і нясцерпна жывым, Што мёртвых у сэрцы нясуць. Пераходны мосцік. З тупой вышыні Нехта арфуе снег. У другім вагоне згаслі агні, I ніхто не пабачыў мяне. Я шукаю цябе. Я не магу Загасіць свой равучы агонь, Я з вагона пустога ў вагон бягу. Трэці. Апошні вагон. Не я дзяліла з табой сталь, і бой, I шчасця светлага час. I ўсё ж мы ў Вечнасць едзем з табой, Хоць вагоны розныя ў нас. I ўсё ж са мною, са мною ты, У бязмежнай маёй цеплыні... Масты ляскочуць. Ляскочуць масты. Скупыя плывуць агні.
١ مايو ٢٠١٣
5
1
Ћао Минск) Здраво. Jа сам Олга. Живем у Белорусиjи - лепом и чистом краje. Ja веома волим путовати код своje земљи. Мислим, шта наjлепши град у земљи ово, наравно, Минск. Оваj град jе спор и тих. Наjбоље место у граду jе "Раковско предграђе" - беларуски Монмартр. Оваj некада радили такви сликари као: Зоя Литвинова, Владимир Круковски, Михаил Романjук. Jош у почетку 20 в. предграђе у овом месту становала Јеврејска сиротиња. Овде био рођен будући главни благајник Меира Лански и Ал Капоне - Jaшка Гузик. Само ту очуване грађевине из прошлог века. Када се шетам овам улицом осечам дух таj эпохи. Али урбанизациjа чине своjу ствар - око старих куће расту високоградње, шта поквари леп поглед овог места.
٢٨ أبريل ٢٠١٣
3
2