Смедерево – град грожђа и гвожђа

Постоји једна прича о Титовој пловидби Дунавом после Другог светског рата, када пролазећи уз Смедерево маршал је упитао партијске другове по чему је Смедерево познато. „По грожђу“, одговорили су другови, на шта је Тито, чувши погрешно „по гвожђу“ уместо „по грожђу“, велио „Градите онда ту железару!“
Нико то, наравно, не зна поуздано, да ли је то био реалан догађај или измишљотина, ипак сигурна чињеница је оно што се после Другог светског рата у Смедереву ушло у проширење капацитета челичане, која је тамо постојала још од 1913. године (тадашње Српско акционарско рударско топионичарско индустријско друштво САРТИД). Време и околности су учинили друштво САРТИД соцреалистичким гигантом које је још током Краљевине Југославије и Недићеве Србије технолошки заостајало и пропадало, стигавши уместо каљења челика до гајења печурака.
Данас, упркос томе да Википедија сматра Смедерево великим савременим индустријским центром, последњих година гвожђе се овде лије „на кашичицу“, а и грожђа ту већ одавно нема. Овако је постао Смедерево градом ни гвожђа ни грожђа.   Само бих ово исправио. Нема граматичких грешака, али не звучи баш најбоље.

Овако је Смедерево постало град(ом) ни гвожђа ни грожђа.

Браво за текст, много добро си га написао! Одлично владање српским језиком.