Углед Русије на Балкану. Први део Први пут сам дошао у Београд у августу 2012 године. Тада још нисам говорио српски. Нисам желео да користим енглески са Словенима, зато сам скоро увек причао руски. То што се догодило ме је врло изненадило. Кад год сам куповао нешто у продавницама, добијао сам неки мали поклон, на пример флашу воде, разгледницу или магнет за фрижидер. Продавачи су били одушевљени, питали су из којег сам града дошао. Неки су чак распитивали за Путина, као да сам га лично познавао. Кад сам се вратио у Санкт Петербург, испричао сам о свом лепом искуству колегиници, која је била живела на Балкану годину дана. Она се осмехнула и рекла је да сам сада и ја под утицајем љубави Срба према Русима. Додала је да је то диван доживљај. Прво се осећаш као да си нека поп звезда или космонаут. Сви те воле. Али након извесног времена то постаје досадно. Рекла је да је измислила један трик, да не би изазивала бурну реакцију Срба. Када су је питали да ли је из Русије, одговарала је да је из Украјине. За неке људе то је већ било доста, и нису настављали разговор. Међутим, други су били мало упорнији. Говорили су да јој обавезно треба посетити Русију, јер је дивна земља и сасвим је близу Украјине. За ово је моја колегиница измислила одговор да је у ствари Мађарица из Ужгорода. Обично то је био крај заинтересовања за лепу странкињу. (Што се тиче мене, не бих рекао да ми је икад због љубави Срба било досадно, али можда само зато што нисам стално живео на Балкану.)