Изненаћења за баку. 2. део. Кроз 15 минута само што заспи почина да звецка други часовник, коjи се налази у друге собе. Бака се поново буди, иде у другу собу, искључуjе и оваj часовник. "Ах, Стасjо, прасе jедно!" - каже бака с финим осмехом. Иде натраг у кревет, леже али не склопи очи - насигурно мора бити jош jедан часовник, коjи кроз 15 минута мора да почне звекати. Чекаћу. Проходи 10 минута, 20. Тишина. Бака jе већ заспала, ничега не дочекавши. Проходи jош 10 минута и ево га! Звецка трећи часовник - онаj коjи на кухиње jе и виси високо на зиду... "Ах, Стасjо, свињо jедна!.." Ех, имао сам занимљиво детињство :)

Изненаћења за баку. 1 део. Кад сам био мали дечак, похађивао сам са своjом сестром (6 година jе стариjе од мене) своjу баку током дана одмора (субота, недеља). Био сам у то време велики несташко и сад сазнаћете зашто: редовно остављао сам баце свакоjаке изненађења. Уколико код баце (код баке) било ми jе врло досадно и уколико био сам врло довитљив и предузетљив, измислио сам себи различите занимљиве забављања. На пример, волео сам да пишем на теглима у кухиње свакоjаку будалаштину. Драго ми jе било да видим дивљење на лицама одраслих кад узимаjу у руке тегли и виде моjе натписе. На тегле са млевеном бибером писао сам "барут", на тегле са сувом грожђем - "суви бубашваби", на кутиjе са сувом мрквом - "одпаци". Бака, са осмехом на устима, говорила jе: "Ой, Стасjо, неваљалац." Чак и сада, готово двадесет година након тога, понекад налазим оне мале храпаве букве на теглима у креденице. Другу врсту изненађења радили смо са сестром већ заjедно. Бакин jе стан састоjао од дваjу соба. У свакоj соби били су сатови. Кад у недељу одлазивали смо кући, неприметно навиjали смо сви часовници на 3-4 сата поноћи. Сваки часовник са разликом 10-15 минута от другог. А сад замислите: ноћ, бака, уморена након посете омиљених унукова, мирно спава. И ту, сасвим неочекивано, почина да звецка jедан часовник. Бака се буди, устаjе, искључуjе часовник и осмехиваjући се рече "Ох, Стасjо, несташко jедан" поново леже у кревет... To be continued...

Положаj речи "ми", "се" и "jе" у реченицима. Прошло време 1. Коjи jе правилан положаj речи "се"/"ми" и "jе" у реченицима типа "Jуче се jе моjе учење српског подигло на виши ниво", "Све се ми jе чинило jедноставно"? 2. Према каквом правилу одређива се ред ових речи у реченици? 3. Jе ли неопходно (да ли неопходно jе) коришћење глагола "jе" у трећем лицу (у jеднине) у прошлом времену ако подмет jе нежива ствар (неодушевлённый предмет) или ако реченица нема подмета ("Свитало jе")? Да ли постоjу искључки?

О том, како сам постао злочинац (прича из живота) Не тако давно успео сам да постанем злочинац. Догодило jе ово сасвим случаjно. О том, што учинио сам злочин, сазнао сам само кроз пар минута након њега. Ствар jе одвиjала тако. Возио сам електричним возом. Пут jе траjао око сата, стога извукао сам из ран(а)ца нотебок (како се каже "notebook" српски?) и почео сам да радим. Време jе прошло неприметно. Изненадно опазио сам да jе воз већ стигао на моjу станицу. Већ звучи реченица "Чуваjте се! Врата се затвораjу, следећа станица jе..." Аjме! Морам да одмах излазим! На поду стаjале су моjе ташње. Беле полиэтиленове ташње са воћама. Две. Насупрот мене седела jе jедна жена. Нисам скретао пажњу да ли имала jе било коjе ташње (са собом). Укратко, хватам сви (!) беле ташње што су стаjале испред моjих нога и поскакуjући истрчавам из воза. Тек на перону примећуjем да имам подозриво много ташња :) И сви они су бели. Ненамерно захватио сам ташњу овоj жени. Унутра био jе расад квета. Шта да радим? Као свестан грађанин зазвонио сам у полициjу и саопштио о своjом "злочину". Рекао сам што жељим да вратим ташњу jоj власнику. Кроз 10 минута дошао jе следећи воз. Одпутовао сам њим до следеће станице, jер тамо jе благаjна и одељак полициjе да предам ову ташњу полицаjцима. Предао сам ташњу благаjникови и обjаснио сву посебност ситуациjе. Благаjник (како се рече српски "жена благаjник"? Благаjница?) обећао ми jе да саопшти о овоj ташнње "куда се мора". Наставак у коментару.

Прво говорно искуство преко Скаjпа Jучер моjе изучавање српског изашло jе на ново ниво - одржало се jе моjе прво искуство разговора на српском преко Скаjпу. Говорио [причао] сам с Марком из Београда. Дакле шта? Прво искуство испало jе мање-више успешно. Иако правио сам гомилу грешака, Марко зацело добро ми jе разумео [схватао]. А сам сав озноjио се због узнемирености [узбуђења]. Па ипак ово био jе прв(и) пут :) Кад ишао сам кући с посла, све се ми чинило jе jедноставним, сви потребне речи били су ми у глави. Ма кад почесмо да причамо, већина речи излетела ми jе из главе као врапци (ово се неретко дешава на испитима). Па ипак испало ми jе да кажем готово све што сам хтео [хтедох]. Сада морам да вежбам, да настављам говорну праксу. Ако било ко има интерес, бићу рад да ћаскамо српски/руски преко Скаjпа. Питања: 1. Какав jе правилан ред речи: "одржало се jе моjе искуство"? Имам у виду речи "се" и "jе". Такођер: "све се ми чинило jе jедноставним". Како боље jе да напишем речи "се", "ми" и "jе" у овом примеру? 2. У тексту у квадратним [правокутним] заградима су речи, коjе бих исто тако користио у реченици. Реците ми молим, какав из ових вариjанта био би бољи. 3. Како често у српском користи се имперфекат: хтедох (уместо "хтео сам"), певах (уместо "певао сам"), чуjах (уместо "чуо сам") и т. д. Како често у српском се користи аорист?

Czas na początek Cześć wszystkim! Nazywam się Stas (Stanislaw). (Lub: Mam na imię Stas.) Dawno chcę począć badać polski, ale to ciągle odkładało (się) na rusky rok (raz z powodu braku czasu, raz z powodu mego zmęczenia). Ale teraz, okręciwszy się na pół roku wcześniej, zobaczyłem, że straciłem daremnie to samie pół roku i że już wreszcie jest czas na początek. Inaczej tak można stracić całe życie. Co mamy obiecnie? Kiedy czytam, rozumiem prawie wszystko. Kiedy słucham, rozumiem o wiele mniej (ponieważ ludzie mówią zbyt szybko i często połykają niektore sylabi). A kiedy chcę powiedzieć lub napisać coś na polskim jęzikie, potykam się na końcówkach slów, na formach czasowników, na korzystaniu przyimków. Jednym słowem, trzeba ćwiczyć się. Właśnie za tym tu jeśtem. Trochę o mnie: inżynier-programista (piszę rachunki na C# oraz VB.Net dla systema organizacje produkcje (MES)), amator podróżować, pasjonuję się foto. Początkujący poliglot (zaczynałem badać 22 języka, ale większość z nich rzuciłem z różnich powodów). Języki, które mnie podobają i które chciałbym wystudiować: wszystke słowianskie (szczególnie czeski, polski, makedoński, serbski), grecki (cudowny język!), hiszpański. Z przyjemnością będę pomogł z badaniem ruskego języka. Z powożaniem, Stas.

Kako ce na srpskom rusko ime Stanislav? Kako ce na srpskom rusko ime Stanislav? Imam u vidu kratku formu - Stas. Kako se prevode? Stanko? Cane? Stajko? Kakva iz ovih varijanta se upotrebljue najcastije? Spremam se u Srbiju i zasad ne znam kako da se predstavim ;)

Прави стари американац - Линкољн Таун Кар ('88) Здраво! Недавно jе догодио се ми значаjан дога˜ђаj - купио сам кола. Али не просто кола, него стари квадратан (правокутан) Линкољн Таун Кар 1988 године! Ово jе велики... не, голем и огроман аутомобил. Прави американац! Кад гледам ово возило споља, имам осећаj да има само две округле детаље: волан и точкове, све остало jе квадратно. Обожавам старе квадратне возила. Савремене масовне jеднолике кола са предњим погоном и округластим обликом ме не узбуђиваjу - личе на комадић сапуна. Сасвим друга ствар jе старе кола: у њима има дах эпохе. Што се тиче мога Линкољна, све се jе задесио врло неочекивано, као пролив :) Седим на послу, уместо да радим куцам по интернету и видим оглас о продаjу Таун Кара. Цена - више него jефтино (умало мање од хиљада и по еура). Нисам имао слодобног новца (морао сам да купим неке ствари кући и на љетниковац), али у овом тренутку имао сам избор: сад или никад (jер ако не купим сада, више таквих огласа можда неће бити - бит ће или веома скупа вариjанта у врло добром ставу, или Таун Кар 1991 године и млађи, коjи већ ниjе квадратан). Увече сусрео сам са власником Таун Кара. Погледао сам кола. Стаjали су jеденаест година без покрета jер човек, коjи возио овим Таун Каром, умро 2003 г. Али упркос тому, став кола био jе доста добар. Jедном речjу, постао сам власником изванредног аутомобила. Следећи пут причаћу детаљниjе о доцниjе судбине Таун Кара. Предстоjе много посла.

Jога пракса туммо - голцат у шуми. Дио 2 Настанак. Дио 2. Након туммо човек обично осећа топло у целем телу, необично добро и радосно расположење, еуфориjу. Осим тога се побољша опште стање: крвни притисак постаjе нормалан (_приходит в норму_), садржаj холестерола се смањуjе, сувишна тежина се (ако има) такође смањуjе. Jучер преживео сам ово. Касно увечер. У шуми (краj моjег љетниковаца). Напољу било jе +5 ступена. Седео сам го на ћилимчићу у шуми и тами, дисао сам као треба. За (након) 10 минута почео сам да осећам врућину, коjа долазе изнутра мене. Ово jе било просто изванредно! Био сам усхишћен! Никад досад нисам преживео у свом животу нешто слично! Раздраганост ниjе имала краjа! (_Восторгу не было предела!_) Туммо - ово jе снага! Испробаjте ово. Надам се да вама то се тако ће свиђати :)