Lose vreme i dobra hrana Da pocinjem s nekom dobrom novoscu, danas mi je Mama kupila nove zimske cizme. Sad rado bih da se zalim na ovom vreme, a s tim stvarno se ne moze promenjati stvari, jel da? I mrtva sam ozbiljna, u Nemackoj je potpuno normalno (i potrebno) da se kupe zimske cipele na pocetkom jesena. Ali briga me, sad imam predivne cizme, nista me vise zanima... Osim jednoj stvari. Svima koji me znaju je vec poznato da volim, ne, obozavam da jedem i da ne bih znala da zamislim zivot bez hrane. Hrana mi je draze nego poneke ljude. Zbog toga i bila sam veoma razocarana kad za rucak u grckom restoranu sam narucila hamburger, i nadavsi velike porcije koja bi me zasidjivala i zadovoljava, sluzili su mi lepinju i parce mesa u velicinoj pepeljara. Sad mi je jasno sto mozda bi bilo trebalo da razmisljam o tome malo ranije, znaci, o pitanju na osobi koja stvarno dolazi u grcki restoran da naruci hamburger, a i ponovo nedostaje me "moja" gril basta u Crnoj Gori gde sam svaki dan jela najbolju pljeskavicu celog sveta. Osim toga mi tamo ne bi trebale ove cizme - ako mogu da verujem mog omiljenog Crnogorca. (Koji me nedostaje mnogo jace od pljeskavice.)