Da li - li? Dobar dan! Imam danas jedno pitanje koje mi se čini kao da je težko. Koliko razumem u srpskom jeziku se koristi upitni oblik "da li" tada kad u hrvatskom u istoj rečenici će se koristiti samo "li" bez "da". Na primer: Da li biste mogli da ne stavljate pečat na prazne stranice? = Biste li mogli ne stavljati pečat na prazne stranice? Da li ste znali pravi odgovor? = Jeste li znali pravi odgovor? Da li želiš da ideš sa mnom? = Želiš li ići sa mnom? To je prvo pitanje, da li sam dobro razumeo ovu razliku (ili "jesam li dobro razumeo ovu razliku")? A sad biće i drugo pitanje. Da li su ova dva varijanta upitnog oblika - samo što postaje? Ili možda postaje neki drugi način "izgraditi" pitanje? Na primer, da li mogu da pitam samo intonacijom (tonom)? Znaš ovog čoveka! (potvrđivanje) Znaš ovog čoveka? (pitanje) Na primer u engleskom nije moguće pitati samo intonacijom, uvek moraš da promeniš gramatičku strukturu rečenice, a u španskom je obratno. Kako je u srpskom/hrvatskom? Hvala puno!

Glagol "kasniti" Dobar dan! Da li biste mogli da mi pomognete sa glagolom "kasniti-zakasniti" i da mi objasnite kako se koristi? Posebno ne razumem kako moram da kažem "I'm being late to work/to the cinema" etc. Na primer: Kasnimo u pozorište (ili za pozorište? ili možda "Kasnimo pozorištu" bez predloga?). Svaki dan kasnim na poslu (ili "u poslu", "za poslu"?) Ako ne izlazim upravo sad, kasnićemo kući? (u kuću). Juče sam bio zauzet, zato sam zakasnio u bioskop (za bioskop?). Da li postoji neko pravilo korišćenja ovog glagola - kad mora koristiti predlog (i koji predlog), a kad ne? Hvala puno na pomoći, ovaj glagol me izluđuje :-)

Slušanje 03: Nova kazna Danas sam poslušao video o novim pravilima vožnje u Bosni i Hercegovini. Ako biste mogli moje dešifrovanje da pogledate, ja bih bio veoma zahvalan na pomoći, zato što ovaj put nisam razumeo dovoljno mnogo reči. Video je ovde: https://www.youtube.com/watch?v=-CXIgVZEnM0 Moje dešifrovanje je dole: Izmene i dopune zakona o osnovama bezbednosti saobraćajnog putovinja Bosne i Hercagovine danas se ustupila na snagu. Od danas su kazne za prekršaj ... (?) u saobraćaju rigoroznije. Tako je na primer za vožnju brzinom koja za trideset kilometara na sat veće od dozvoljene, predviđena kazna od 400 do 1000 maraka. Ista kazna je propisana i za osobe koje voze pre ... (?) prava na upravljanje vozilom. Građane smatraju da rigoroznije kazne neće doprineti smanenju broja saobraćajnih nesreća i da će oni koji su do sada ... (?) prerkšaj to raditi u budućnosti. - Zbog smanjenog buđeta države, napravili su takve sankcije kakve jesu, al' se ništa neće promentit jer se i dalje događaju nescreće koje znači pre dva-tri meseca se dogodila nesrća za koju niko nije još uvek kažnen, tako da mislim da se uopšte te sankcije neće ni podržati. - Mislim da će kazne samo da ... (?) još većoj korupcije u policiji, da će nečastni policajci samo veću ... (?) da uzima znači više para će uzimati. - Sam način vožnje ne menja ... (?) kazne. Znači ostaju ljudi isti opet, bez obzira na pare koje ... (?) za tu kaznu. Nekomu ona znači, nekomu ne znači. Znači dosta za niževi klase, ko teže živi, ko težko ... (?) za tu kaznu, a ovako ko ima pare tu ništa ne promeni. Po novom zakonu vozačku i prilikom upravljanja automobilom koristi ... (?) koji ne prilagođen upotrebi u vozilu biće kažnjen od 100 do 300 maraka, kao i vozač odnosno saputnik ili putnik koji ne koristi sigurnost ni ... (?) vožnji.

Slušanje 02: Taj zdravi hleb Opet sam smatrao video na Jutjubu i i odlučio sam da pokušam da ga dešifriram. U ovom slučaju radi se o jednoj epizodi iz serie "Andrija i Anđelka". Ta diskusija, koju ćete videti u ovom videu, mi je dobro poznata zato što pre 2-3 godine ja takođe nisam želio da jedem "taj zdravi hleb". Ali sada mi se već sviđa! Razumeo sam mnogo, ali ne sve, ima i reči koje nisam mogao da dešifriram. Ako biste mogli da moje dešifrovanje da pogledate, ja bih bio veoma zahvalan na pomoći! Video je ovde: https://www.youtube.com/watch?v=J_HSdmFaFh8&t=3s Moje dešifrovanje je dole: - Uživajte! Mala brusnica. - Pa bre brusnica s jajima bre, Anđelka, jel' si normalna, bre? - Što nisi kupila hleb, što si doniela opet tu ciglu? - Andrija, ne razumem zašto svako jutro moramo pričati istu priču? Znači dogovori da jedem zdrav organski hleb od heljdinog brašna, od ražanog brašna, sa semenom lana, sa bundevom, sa golicom i tako dalje. Svako jutro ... (?) to preporučuje i nećemo tako počinjati dan. Ok? - Pogledaj ti kako izgleda, Anđelka bre, ... (?) da nije pećeno, da je peskarenje nastupilo ovde, razumeš? Pogledaj, šta je! - Pa šta je s tobom? Šta mu fali? Hleb kao hleb! - Ovo nije uradio pekar nego automehaničar bre! - Ajde, ajde, ajde, napravili smo kompromis: može jaja, može slanina, ali mora zdrav hleb. - Pa što mi ne kupiš normalan hleb, onaj normalan, koji svi ljudi normalni jedu, da mogu da umičem ovde u ova jaja, da mogu normalno da jedem? - Prijatno! ... Šta radiš to? Pa šta radiš to? Ti nisi normalan, pa... Ne Andrija ja stvarno, ja... zašto se trudim, zašto se trudim? Ja ne znam zašto se trudim. Jednostavno treba ti ... (?) ovde, kupim jednu kobasicu, ... (?) jedeš, da ti jednostavno kupim jedan burek - masan, trista grama, i da jedeš! Ovo košta petsto dinara bre, ne umiče se u jaja, ... (?), ovo treba traje sedam dana! - Sedam dana? - Tako je! - Ovo traje sedam dana? - Jeste! - ... (?) traje sedam godina Anđelka bre!

Uradiri - napraviti - učiniti Dobar dan! Ne mogu da shvatim u čemu je razlika između glagolima "uraditi", "napraviti" i "učiniti". Ako dobro razumem sva tri glagola znače "to make" ili "to do". U čemu je razlika između njih? Na primer da li mogu da kažem: "Da li možete da napravite rentgensku sliku mog kolena?" "Mogu li da uradim registraciju ovde?". "Šta moram da učinim da povratim tvoje poverenje?". Da li biste mogli da mi date neki primeri kako i kada se koriste ovi glagoli u jeziku i u čemu je razlika? Hvala puno!

Slušanje 01: Bosna i Hercegovina Dobar dan! Slušao sam danas jedno video na YouTube i odlučio sam da pokušam da uradim dešifriranje tog videa. Poslušao i zapisao sam samo 1 min. 20 sek.: od 00:00 do 01:20. Razumeo sam skoro sve, ali ako biste mogli da moje dešifriranje da pogledate, ja bih bio veoma zadovoljan i zahvalan na pomoći, zato što ima 2-3 mesta gde nisam mogao da razumem šta kažu u videu. Hvala puno! Video je ovde: https://www.youtube.com/watch?v=U7Cpu6w0OM4 Moje dešifriranje je dolje: U Bosni i Hercegovini mora krenuti proces borbe protiv korupcije i kriminala, ali ne zbog europskog puta ili međunarodne zajednice nego zbog samih građana. Poslednje dešavanja u slučaju Radončić predstavljaju ozbiljan ispit za pravosudne institucije, - smatra srpski član Presedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanič. - Ovaj slučaj je upitanje hoćemo li uopšte imati više kredebiljno pravosuđe ili ne. Pad slučaja Radončića znači da definitivno nema kredibiljnog pravosuđa, definitivno. A eventualna drugača odluka daje šansu pravosudnim institucijama da pokažu svoj autoritet. Pravosudnim institucijama treba umogućite (?) da rade svoj posao. Kako bi se u Bosni i Hercegovini uspostavila vladavina prava?, - smatra predsednik Narodnog Demokratskog Pokreta Dragan Čavič. S tim u vezi i referendum o radu suda i tužilaštva Bosne i Hercegovine koji vlasti Republike Srpske već dugo najavljaju delaju besmisleno. - Taj referendum neće imati nikakav efekt u smislu ciljanog efekta da više suda i tužilaštva nema, al će ... (?) druge negativne efekte koje će Republiku Srpsku staviti u kontekst jedne konfliktne, nove knfliktne situacije sa poltičkim okruženjem jer takve vrste odluke koliko je meni poznato ... (?) Republike Srpske da nas ne podržava niko.

Pamtiti ili sećati se Dobar dan! Da li možete da mi pomognete sa rečima "pamtiti" i "sećati se"? Ako dobro razumem obe te reči znače "to remember". Kako da kažem "I remember you?" "Sećam te se" ili "Pamtim te"? A možda je to isto? Ako nije to isto, kad moram da upotrebim "sećati se" i kad "pamtiti"? Hvala puno na odgovoru!

Udaljena Duga U kinematografiji postoji takav žank kao "disaster film" (ne znam tačno kako se zove na srpskom, možda "film-katastrofa" ili "apokaliptični film"). Prošle nedelje sam završio čitati knjigu ruskih pisaca braće Strugacki "Udaljena Duga" (ili možda "Daleka Duga", ne znam kako da prevedem naslov). Ova knjiga je, po mom mišlenju, sjajni uzorak žanra "roman-katastrofa". Braća Strugacki su, kao jedni od najboljih pisaca u prostoru naučne fantastike, uspeli da stvore u ovoj knjizi apsolutno neverovatni svet u koji doduše ti veruješ od prve do krajnje stranice. Radi se u "Udaljenoj Dugi" o nekom fizičkom eksperimentu koji su fizičari uradili na jednoj udaljenoj od Zemlje planeti koja se zove Duga. Kao rezultat tog eksperimenata na planeti počinju postupke koje ni fizičari ni drugi stanovnike Dugi već ne mogu da kontraliruju. I u tom trenutku oni se sve pokazuju ispred reda težkih izbora, koje moraju da urade. I to je najzanimljiviji deo knjige: kako oni rade ove izbore, kako se promenjuju njihovi likovi i radnje ispred lica katastrofe koja dolazi. Ova knjiga ima vrlo neobičnu i jaku atmosferu i priča o stvarima koji su možda najvažniji u našem životu i o ljudima u kojima vidimo nas samih.

Petpračke priče iz Rusije Sinoć sam pogledao ruski film režie Alekseja Balabanova "Žmurki". Taj film ispriča o kriminalnom životu u ruskoj pokrajini u devedesetima dvadesetog veka. Koliko ja znam taj film nikad nije bio pokazan ni u Srbiji, ni u drugim zemljama bivše Jugoslavie zato ne postoji zvanični prevod naslova. U ruskom jeziku "Žmurki" je ime deče igre (ta igra se zove na engleskom "Blind man's buff"), a na kriminalnom slengu "žmurik" znači "ubijeni čovek". Ali ja ne bih prevodio ovaj naslov doslovno. Ja bih rekao da taj film mora da se zove "Ruske petpračke priče". Za mene je očigledno da je Aleksej Balabanov, kao vrlo talentiran i pametan režia, pokušavao da snima rusku vrstu velikog filma Kventina Tarantina "Petpračke priče" (Pulp Fiction). U filmu Tarantina se radi o nekolikih danima iz života dvuh kriminalaca, o događajama koji se sa njima dešavaju. Takođe je uradio i Balabanov. Ali ima u filmu Balabanova dve vrlo važne razlike od filma Tarantina. Prvo: u Tarantina je život lep i elegantan. Lepa kola, lepa muzika, lepi odeli, lepi ljudi. U Balabanova je naprotiv sve ružno: užasna stara kola, ružne sportske pantalone, tamnocrveni neukusni odeli, groteskno ružni ljudi. Mislim da na ovaj način režia želi da nam kaže: "Kakva država i kakvo vreme - takve petpračke priče". I drugo. Ako se dobro sećate u filmu Tarantina su dva protagonista uradili dva različitih izbora. Jules Winnfield (Samuel L Jackson) odlučuje završiti sa kriminalom, a njegov prijatelj Vinsent Vega (Travolta) ostaje na kriminalnom poslu. I kao vidim u filmu budućnost Vinsenta nije dobra: uskoro ga ubijaju. Pa u filmu Balabanova vidim apsolutno drugi moral. Oba glavnih lika filma, glupih kriminalaca iz ruske pokrajine, pojavljuju na kraju filma (za deset godina od događaja koji su nam pokazali) u Moskvi kao člani ruskog parlamenta u uredu sa vidom na Crveni Trg. I ovo je, po mom mišlenju, glavni moral filma: nismo prošli u Rusiji ni pročišćavanje ni oslobođenje od grehova devedesetih godina - jednostavno su isti ljudi promenili uloge i zarađuju sad novac na druge načine. Hvala vam ako ste došli do kraja ovog teksta! Nisam želeo da pišem tako mnogo, ali tako se dogodilo.